Биотехнологија и генетички инжињеринг :

Биотехнологија представља примјену биолошких активности за добијање неких производа или неких процеса. Биотехнологија се дијели на :

Традиционалну биотехнологију која обухвата оплемењивање биљака и домаћих животиња, корђтење микроорганизама за производњу гране и пића, прераду отпадних вода, производњу бигаса и слично.

Савремену биотехнологију у коју спада генетички инжињеринг, клонирање и инжињеринг ткива.

Генетика (грчки γεννώ - гено, значи дати род, родити) као дисциплина биологије је наука која проучава наслеђивање и варијације код живих организама. За прву употребу термина сматра се она у писму које је енглески научник Вилијам Бејтсон послао Адаму Седвику 18. априла 1905., у којем је описао науку која за циљ има проучавање процеса наслеђивања и варијације између организама.

Чињеница да живи организми наслеђују особине својих родитеља коришћена је још од праисторијског доба за унапређење усева и животиња кроз селективно одгајање. У модерним експериментима, генетичари свакодневно проналазе нове начине за изучавање функције гена, као што је анализа генетичких интеракција. У самом организму, генетичке информације се налазе у хромозомима, који су представљени хемијским структурама као што је ДНК молекул.
Гени су шифре које носе информације неопходне за синтезу секвенци амино киселина које се испољавају у протеинима, који на крају играју важну улогу у грађи фенотипа организма. У диплоидним организмима, доминанта алела на хромозому ће бацити у сенку, и самим тим спречити испољавање ресесивне алеле на истом хромозому. Данас, у области молекуларне биологије и генетике често чујемо изразе као што су кодирање и кодирати, и на лаичком језику то једноставно значи да ген носи информације које су као упутства према којима организам може да сагради протеин. Тако можемо да кажемо да гени носе кодове за протеине. Некада се сматрало да један ген кодира један протеин. Међутим, данас знамо да један ген може да буде одговоран за више продуката, у зависности како је транскрипција регулисана. Гени такође кодирају секвенцу нуклеотида у м-РНА, т-РНА и р-РНА који су неопходни за синтезу протеина.

Генетика може да предвиди, мада не у сваком случају, физички изглед организма као и могуће понашање организма. Међутим фактори у ближој околини и непредвидљиви фактори над којима немамо моћ, такође имају велику улогу у генетици. На пример, једнојајчани (идентични) близанци су клон који настаје раним дељењем ембриона, и тако имају исти ДНК молекул, али различито се понашају и имају различите отиске прстију.                                                                                                                          

Генетички инжињеринг обухвата методе вештачког образовања нових комбинација наследног материјала, односно манипулисање генетичким материјалом. Чињеница да је генетички код универзалан омогућује да се генетички материјал једног организма преноси у други. ТИме се добија организам са другачијом комбинацијом гена, чија се ДНК назива хибридна ( рекомбинована ) и у природи се нормално никада не налази.

У зависности од тога који се дио генетичког материјала преноси генетички инжињеринг дијелимо на

1.Генски

2.Хромозомски

3.Геномски инжињеринг

У првом се манипулише генима , у другом хромозомима а у трећем читавим гарнитурама хромозома.

Следећа страница

Почетна страница